напра́сность
- 1.
Vergeblichkeit; Nutzlosigkeit
Все уговоры оказались напрасностью. - All the persuasion turned out to be futile. - 2.
Nichtigkeit; Leere
Deklination
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nom.nominative | напра́сность | напра́сности |
| gen.genitive | напра́сности | напра́сностей |
| dat.dative | напра́сности | напра́сностям |
| acc.accusative | напра́сность | напра́сности |
| inst.instrumental | напра́сностью | напра́сностями |
| prep.prepositional | напра́сности | напра́сностях |
























