упа́сший
PartizipPartizip Aktiv Vergangenheit von упасти́
- 1.
gefallen, herabgefallen
Упавший лист лежал на земле.
Das gefallene Blatt lag auf dem Boden.
Deklination
| упа́сш- | ||||
| mmännlich | fweiblich | nsächlich | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| Nom.Nominative | -ий упа́сший | -ая упа́сшая | -ее упа́сшее | -ие упа́сшие |
| Gen.Genitive | -его упа́сшего | -ей упа́сшей | -его упа́сшего | -их упа́сших |
| Dat.Dative | -ему упа́сшему | -ей упа́сшей | -ему упа́сшему | -им упа́сшим |
| Acc.Accusative | -его -ий упа́сшего упа́сший | -ую упа́сшую | -ее упа́сшее | -их -ие упа́сших упа́сшие |
| Inst.Instrumental | -им упа́сшим | -ей -ею упа́сшей упа́сшею | -им упа́сшим | -ими упа́сшими |
| Prep.Prepositional | -ем упа́сшем | -ей упа́сшей | -ем упа́сшем | -их упа́сших |



















