ревну́ющий
Partizip Aktiv Präsens von ревнова́ть
- 1.
eifersüchtig
Он был ревнующим мужем.
Er war ein eifersüchtiger Ehemann.
Deklination
| ревну́ющ- | ||||
| mmännlich | fweiblich | nsächlich | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| Nom.Nominative | -ий ревну́ющий | -ая ревну́ющая | -ее ревну́ющее | -ие ревну́ющие |
| Gen.Genitive | -его ревну́ющего | -ей ревну́ющей | -его ревну́ющего | -их ревну́ющих |
| Dat.Dative | -ему ревну́ющему | -ей ревну́ющей | -ему ревну́ющему | -им ревну́ющим |
| Acc.Accusative | -его -ий ревну́ющего ревну́ющий | -ую ревну́ющую | -ее ревну́ющее | -их -ие ревну́ющих ревну́ющие |
| Inst.Instrumental | -им ревну́ющим | -ей -ею ревну́ющей ревну́ющею | -им ревну́ющим | -ими ревну́ющими |
| Prep.Prepositional | -ем ревну́ющем | -ей ревну́ющей | -ем ревну́ющем | -их ревну́ющих |
Kurzformen
-Wortfamilieревнова́тьPRO
- ревнова́тьeifersüchtig sein
- приревнова́тьeifersüchtig sein
- соревнова́тьсяwetteifern; im Wettbewerb stehen



















