обру́чка
Nomen, weiblich, unbelebt, zählbar
oft genutzt- 1.
Ehering
Он надел ей обручку на палец. - He put a wedding ring on her finger.
Deklination
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nom.nominative | обру́чка | обру́чки |
| gen.genitive | обру́чки | обру́чек |
| dat.dative | обру́чке | обру́чкам |
| acc.accusative | обру́чку | обру́чки |
| inst.instrumental | обру́чкой | обру́чками |
| prep.prepositional | обру́чке | обру́чках |
