обдуря́ющий
PartizipPartizip Aktiv Präsens von обдуря́ть
- 1.
täuschend, irreführend
Это был очень обдуряющий маневр.
Es war ein sehr täuschendes Manöver.
Deklination
| обдуря́ющ- | ||||
| mmännlich | fweiblich | nsächlich | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| Nom.Nominative | -ий обдуря́ющий | -ая обдуря́ющая | -ее обдуря́ющее | -ие обдуря́ющие |
| Gen.Genitive | -его обдуря́ющего | -ей обдуря́ющей | -его обдуря́ющего | -их обдуря́ющих |
| Dat.Dative | -ему обдуря́ющему | -ей обдуря́ющей | -ему обдуря́ющему | -им обдуря́ющим |
| Acc.Accusative | -его -ий обдуря́ющего обдуря́ющий | -ую обдуря́ющую | -ее обдуря́ющее | -их -ие обдуря́ющих обдуря́ющие |
| Inst.Instrumental | -им обдуря́ющим | -ей -ею обдуря́ющей обдуря́ющею | -им обдуря́ющим | -ими обдуря́ющими |
| Prep.Prepositional | -ем обдуря́ющем | -ей обдуря́ющей | -ем обдуря́ющем | -их обдуря́ющих |



















