императи́вный
selten #38768
AdjektivAdverb императи́вно
- 1.
Imperativ-, drängend, gebieterisch
Deklination
| императи́вн- | ||||
| mmännlich | fweiblich | nsächlich | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| Nom.Nominative | -ый императи́вный | -ая императи́вная | -ое императи́вное | -ые императи́вные |
| Gen.Genitive | -ого императи́вного | -ой императи́вной | -ого императи́вного | -ых императи́вных |
| Dat.Dative | -ому императи́вному | -ой императи́вной | -ому императи́вному | -ым императи́вным |
| Acc.Accusative | -ый -ого императи́вный императи́вного | -ую императи́вную | -ое императи́вное | -ые -ых императи́вные императи́вных |
| Inst.Instrumental | -ым императи́вным | -ой -ою императи́вной императи́вною | -ым императи́вным | -ыми императи́вными |
| Prep.Prepositional | -ом императи́вном | -ой императи́вной | -ом императи́вном | -ых императи́вных |
Steigerungsformen
-Kurzformen
| m | императи́вен |
|---|---|
| f | императи́вна |
| n | императи́вно |
| pl | императи́вны |
Wortfamilieимперати́вPRO
- императи́вImperativ
- императи́вныйImperativ-
Bearbeitungen
Lucian hat Übersetzung vor 7 Jahren bearbeitet.



















