бра́жник
- 1.
Säufer; Zecher
Он слыл известным бра́жником.
He was known as a notorious drunkard.
- 2.
Wüstling; Lebemann
Deklination
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nom.nominative | бра́жник | бра́жники |
| gen.genitive | бра́жника | бра́жников |
| dat.dative | бра́жнику | бра́жникам |
| acc.accusative | бра́жника | бра́жников |
| inst.instrumental | бра́жником | бра́жниками |
| prep.prepositional | бра́жнике | бра́жниках |



















