изувечивающий
Partizip Aktiv Präsens von изуве́чивать
verstümmelnd, verkrüppelnd, entstellend
Beispiel:Изувечивающий удар.
Ein verkrüppelnder Schlag.
Deklination
| изувечивающ- | ||||
| mmännlich | fweiblich | nsächlich | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| Nom.Nominativ | -ий изувечивающий | -ая изувечивающая | -ее изувечивающее | -ие изувечивающие |
| Gen.Genitiv | -его изувечивающего | -ей изувечивающей | -его изувечивающего | -их изувечивающих |
| Dat.Dativ | -ему изувечивающему | -ей изувечивающей | -ему изувечивающему | -им изувечивающим |
| Akk.Akkusativ | -его -ий изувечивающего изувечивающий | -ую изувечивающую | -ее изувечивающее | -их -ие изувечивающих изувечивающие |
| Inst.Instrumental | -им изувечивающим | -ей -ею изувечивающей изувечивающею | -им изувечивающим | -ими изувечивающими |
| Präp.Präpositiv | -ем изувечивающем | -ей изувечивающей | -ем изувечивающем | -их изувечивающих |























