вы́лупивший
PartizipPartizip Aktiv Vergangenheit von вы́лупить
- 1.
geschlüpft, ausgeschlüpft
Вылупившийся птенец пищал.
Das geschlüpfte Küken piepte.
Deklination
| вы́лупивш- | ||||
| mmännlich | fweiblich | nsächlich | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| Nom.Nominative | -ий вы́лупивший | -ая вы́лупившая | -ее вы́лупившее | -ие вы́лупившие |
| Gen.Genitive | -его вы́лупившего | -ей вы́лупившей | -его вы́лупившего | -их вы́лупивших |
| Dat.Dative | -ему вы́лупившему | -ей вы́лупившей | -ему вы́лупившему | -им вы́лупившим |
| Acc.Accusative | -его -ий вы́лупившего вы́лупивший | -ую вы́лупившую | -ее вы́лупившее | -их -ие вы́лупивших вы́лупившие |
| Inst.Instrumental | -им вы́лупившим | -ей -ею вы́лупившей вы́лупившею | -им вы́лупившим | -ими вы́лупившими |
| Prep.Prepositional | -ем вы́лупившем | -ей вы́лупившей | -ем вы́лупившем | -их вы́лупивших |



















